У суботу, 18. фебруара 2023 године, у 9 часова, служиће се заупокојена Литургија и помен за упокојене. Можете донети жито (кољиво) са именима Ваших ближњих, који су се упокојили у Господу.
Водећи бригу о свим људима, а према речима из Св. Писма да су ”У Христу Исусу сви живи”, Црква је установила посебне дане када се сећамо наших драгих покојника а ти дани се називају Задушнице. Задушнице увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На дан задушница се иде у Цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. Пошто су гробови наших предака далеко у Отаџбини и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у Цркву, где се служи помен.
Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојник. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.
Важно је поменути да је најважнији помен за преминуле Проскомидија која се савршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи – Исус Христос побеђује.
Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: „У склопу Свете Тајне Евхаристије – Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси“. Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у Цркви.
Извор: Светигора