fbpx

ЛЕТЊЕ РАДНО ВРЕМЕ

ЦРКВА ЋЕ ТОКОМ ЈУНА, ЈУЛА И АВГУСТА БИТИ ОТВОРЕНА СВАКИ ДАН ОД 9 ДО 13ч.

Св. Литургија се служи недељом и празницима у 9ч.

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ СЕ МОЖЕТЕ ОБРАТИТИ СВЕШТЕНИЦИМА НА БРОЈЕВЕ ТЕЛЕФОНА:

о. Александар: 94081427

о. Горан: 91117461

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА-ВАСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ

27. април-Лазарева субота-Св. Литургија у 09ч. и вечерње са литијом у 18ч.

28. април-Цвети-Св. Литургија у 09ч.

29. април-Велики понедељак-Јутрење у 09ч. и вечерње у 18ч.

30. април-Велики уторак-Јутрење у 09ч. и вечерње у 18ч.

01. мај- Велика среда-Пређеосвећена Литургија и Св. Тајна Јелеосвећења у 09ч.

02. мај-Велики четвртак-Св. Литургија у 09ч. и Читање страсних Јеванђеља у 18ч.

03. мај-Велики петак-Царски часови у 09ч. и Вечерње са изношењем плаштанице у 18ч. и Опело са статијама у 20ч.

04. мај-Велика субота-Св. Литургија у 09ч.

05. мај-ВАСКРС-Св-Литургија поноћ и ујутру у 08ч.

06. мај-ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК-Св. Литургија у 09ч.

07. мај-ВАСКРШЊИ УТОРАК-Св. Литургија у 09ч.

Годишња скупштина парохије Св. Василија Острошког

Годишња скупштина парохије Св. Василија Острошког
Црква Светог Василија Острошког Oslo

Редовна годишња скупштина Црквене Општине Св. Василије Острошки, одржаће се у недељу, 25. фебруара 2024. године, са почетком у 11 часова, у просторијама парохијског дома Цркве Св. Василија Острошког у Ослу. Право учешћа и право гласања имају сви уписани чланови парохије.

Питања парохијана могу се послати мејлом на званични мејл парохије spc.norway@gmail.com најкасније пет дана пре почетка скупштине.

ДНЕВНИ РЕД:

  1. Пребројавање гласача, избор водитеља скупа, записничара и потписника протокола.
  2. Усвајање дневног реда
  3. Годишњи извештај за 2023. годину
  4. Економски извештај за 2023. годину
  5. Разно

Добродoшли!

Норвешка премијера филма ”33 Анђела” (улаз слободан)

Норвешка премијера филма ”33 Анђела” (улаз слободан)

Cinemateket i Oslo
Dronningens gate 16, 0152 Oslo
09.12.2023. у 19ч
УЛАЗ СЛОБОДАН!

Током Другог светског рата, преко 4.000 дечака и мушкараца су били послати из бивше Југославије у Норвешку као робови.

Немачка окупаторска сила је желела да развије путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој како би осигурала линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза.

Ови затвореници су живели у нехуманим условима, а њих 2.400 је изгубило живот.

Док су усташе извршиле масакр над преосталим члановима породица у Јасеновцу, војно способни мушкарци од 14 до 60 година, понекад и млађи од 14 година, били су раздвојени и послати у Норвешку да раде као робови, део трговине између Немаца и усташког режима.

За ове заточенике, Норвешка је постала последње место у усташком геноциду. Скоро сва најмлађа деца која су стигла у Норвешку потичала су из независне државе Хрватске.

Велики број норвешке деце и одраслих помагао је заточеницима и деци у логорима, пружајући им храну и одећу, ризикујући тако сопствене животе.

Редитељ: Горан Вукчевић
Продуцент: Бранко Димовић Димески
Директор – Ко-продуцент: Бранко Димовић Димески
Директор фотографије: Дејан Тршић
Наратор: др Јоханес Солберг
Историчар: Кнут Фловик Торесен
Историчар: Александар Динчић
Историчар/Медија: Ђорђе Бојанић
Музика: Андреј Стојановић
Музика: Стела Торесен

Хуманитарни догађај за децу на Косову и Метохији

Хуманитарни догађај за децу на Косову и Метохији

Са благословом Епископа пожаревачко-браничевског Игнатија, на основу истинитих догађаја и личних сведочанстава излечених људи које је записао игуман Димитрије Плећевић у књизи ”Манастир Тумане чудо љубави Божије”, долази нам филм пун емоција, љубави, вере и свега онога чега се модеран човек зажелео и шта је заборавио…

Улоге тумаче најпознатија имена српског глумишта као што су: Небојша Дугалић, Анђелика Симић, Петар Божовић, Слобода Мићаловић и други.

Пошто се филм бави духовним аспектом, сами уметници су природно морали бити хришћани, живети таквим животом, како би у потпуности и са лакоћом разумели сцене испед камере и могли изнети своје улоге у правом светлу, због тога је редитељка додељивала главне улоге протагонистима који важе за вернике.

Говоре гости:
Редитељка филма Бојана Крстић
Председник ХО ”Сви за Космет” Зоран Ћирић

Наступају гости са Косова и Метохије
Невена Ђорђевић
Андреј Михајловић

Улаз: добровољни прилог

Предавање

У суботу, 03. јуна 2023 године, гост наше парохије биће уважени професор и историчар др. Милош Ковић.

Он ће предавање на тему: ”Три извора српског идентитета”, одржати у парохијској сали нашег храма у Ослу, са почетком у 19ч.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Предавања у Ослу и Драмену

Управа парохије Ослу организује овај викенд предавања др Зорице Томић из Београда и др Игора Стаменковић из Новог Сада.
Др Томић сте сигурно већ слушали али лични сусрет са њом је невероватан.
Планирали смо да предавање и промоцију „Књиге о ћутању“ одржимо у суботу 20. маја у 18 часова у парохијском дому у Ослу.
Исто ћемо поновити у Драмену у недељу у 11:30, након литургије у храму на Фјелу.

Др Стаменковић ће говорити о значају, методима и потреби поклоничких путовања. Његова предавања су непосредна и допадљива. Биће занимљиво да направимо компарацију онога како ми замишљамо поклоничко путовање и онога како се то данас ради у свету…
Њега смо планирали у суботу након литургије у Ослу, а у недељу и Драмену.

Логор смрти у Карашоку – и добри помоћници

Логор смрти у Карашоку – и добри помоћници

Добро дошли на бесплатно приказивање филма
«Логор смрти у Карашоку – и добри помоћници»

Време: Понедељак 8.мај 2023. од 18 до 20h
Место: Синематека Осло, Dronningens gate 16

У току другог светског рата 4 000 српских затвореника осуђених на смрт је послато за Норвешку. Овде су послати да граде путеве у нељудским условима. 1942. 376 затвореника је стигло у Карашок. После неколико месеци 70% њих је умрло – од исцрпљености, глади, злостављања – или су просто убијени. Ово је кратка прича о логору смрти који се налазио поред царине на самој граници према Финској.

Ово је синопсис филма «Логор смрти у Карашоку – и добри помоћници» који је направила кућа PQX Media AS.
Снимање филма су подржали црквена општина Св. Василије Острошки, а на иницијативу фондације „Култура сећања“.
После приказивања филма водиће се разговор између Њ.Е. амбасадора Републике Србије у Ослу, Драгана Петровића, и протојереја Александра Зељковића.

Пиблика ће моћи да поставља питања и учествује на друге начине у разговору.

*Режија & фотографија: Ћетил Палмквист
*Продуцент: Бранко Димески
*Звук: Терје Холм
*Истраживачко-стручни рад: Кнут Фловик Торесен
*Приповедач: Јерн Буе Улсен
*Музика: Андреј Стојановић и други

Филм приказују црквена општина Св. Василије Острошки и фондације „Култура сећања на Крвави пут“

Сјећањем и памћењем против политике заборава

<strong>Сјећањем и памћењем против политике заборава</strong>

Ове суботе у госте нам долази Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Он ће одржати трибину под називом:

„Сјећањем и памћењем против политике заборава“

Теме:
– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ
– Госпићка група логора – претеча Јасеновца
– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница
– У потрази за јамама, мјестима страдања

Премијерно:

Прошле недеље, у експедицији удружења „Јадовно 1941.“, лоцирана је још једна јама. „Шевић јама“ код Пазаришта.

После више деценија, ова готово заборављена јама која је прогутала преко 1500 жртава, коначно је прецизно лоцирана, отргнута је од заборава и биће унесена у „Мапу Покоља“.

Дођите да сазнате нешто више о овом месту страдања и из прве руке чујете утиске са експедиције.

Више о „Мапи Покоља“ можете сазнати на сајту удружења „Јадовно 1941.“ (https://jadovno.com)

Место и време:
Парохијски дом црквене општине Свети Василиjе Острошки,

Субота, 22. априла 2023. у 19 часова.

Frognerveien 47, 0266 Oslo, Norge

Св. Литургија Пређеосвећених дарова

Литургија пређеосвећених дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице”.

У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, вријеме поста и у суштини то није права Литургија него уобичајено вечерње коме се придодају одређене молитве и прозбе узете из литургија преко којих се припремамо за Свето причешће. Суштина ове службе крије се у самом њеном имену: „Литургија пређеосвећених дарова”.

Према томе, она се разликује од литургија Св. Јована Златоуста и Св. Василија Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење Светих дарова. У току „Литургије Велике четрдесетнице” приносимо „пређеосвећене”, тј. Свете дарове који су већ освећени на претходној Литургији. Ови Свети дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима причестимо и осветимо.

У току Великог поста, пуна Литургија служи се само суботом и недјељом док се Литургија пређеосвећених дарова служи сриједом и петком првих шест седмицâ Велике четрдесетнице; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику сриједу.

Извор: Светигора

Задушнице

Задушнице

У суботу, 18. фебруара 2023 године, у 9 часова, служиће се заупокојена Литургија и помен за упокојене. Можете донети жито (кољиво) са именима Ваших ближњих, који су се упокојили у Господу.

Са светима упокој Христе душе слугу Твојих…

Водећи бригу о свим људима, а према речима из Св. Писма да су ”У Христу Исусу сви живи”, Црква је установила посебне дане када се сећамо наших драгих покојника а ти дани се називају Задушнице. Задушнице увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На дан задушница се иде у Цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. Пошто су гробови наших предака далеко у Отаџбини и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у Цркву, где се служи помен.

Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Вјечнаја памјат…

Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојник. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.

Важно је поменути да је најважнији помен за преминуле  Проскомидија која се савршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи – Исус Христос побеђује.

Вађење честица из просфоре на проскомидији

Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: „У склопу Свете Тајне Евхаристије – Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси“. Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у Цркви.

Извор: Светигора

Прослава Савиндана

Празнична вечерња ће се служити у четвртак, 26. јануара (18ч), а Св. Литургија у петак 27. јануара (9ч).

За Савиндан ове године нам у госте долази црквени хор „Свети Сава“, који поје при храму
Св.Саве у Крагујевцу.


Први наступ ће имати у суботу 28. јануара на Литургију у храму у Тороду. Након
Литургије у парохијском дому ће се одржати пригодна светосавска свечаност. Деца ће
извести програм који су припремили а хор ће отпевати пригодан програм. Деци ће бити
подељени светосавски пакетићи а након тога ће бити послужена славска трпеза.


Исти дан од 16 часова у храму на Фјелу у Драмену ћемо служити вечерње богослужење
након кога ће отпочети свртосавска прослава са спремљеним програмима и поделом
пакетића. Освештаћемо славски колач и жито и послужити се славским ручком.

У недељу 29. јануара у храму Св. Василија у Ослу хор ће певати на светој Литургији а по
завршетку ће извести пригодан програм.