Ове XI недеље по Духовима, у нашим храмовима широм Васељене, чита се одељак из Матејевог јеванђеља ( 18, 23-35). Ова перикопа (као и свака друга) је душекорисна и практична. Примењива. И применљива. Прича није обимна али тако много каже. Такве су јеванђеоске приповести. Мене је ова подсетила на ових пар речи о милосрђу које вам преносим:
„По природи милосрђе није приморавање…
Милосрђе је као блага киша што ромиња са неба…
Два пута благословена…
Благословен је онај који даје и
Благословен је онај који узима…
То је најмоћнија моћ најмоћнијег…
Владару на престолу стоји боље него круна сама…
Скиптар његов је слика снаге вечне моћи…
Знамење поштовања и величанства…
Страх и трепет садржи од краљева…
Али милосрђе је изнад ове скиптарске силе…
Устоличено у срцу владара…
Знамење Бога Живога…
И земаљских моћи које су слике божанских…
Када милосрђе зачини правду…“
Ове речи су први пут светло виделе након штампања 1600. године. Изашле су из пера Виљема Шекспира, у делу Млетачки трговац. Надам се да ће неког подстаћи, ако не да прочита, онда да погледа филм у коме маестрално глуме Ал Паћино и Џереми Ајронс.
Прочитати се може на https://kupdf.net/…/viljem-sekspir-mletacki-trgovac_59fe4b1…
Икона је дело маестралног Николе Сарића https://no.pinterest.com/givilashxi/nikola-saric/