Прва Божија заповест је заповест о посту: И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.(1.Мој 1,15-17)
Али, змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: Нећете ви умрети;Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. (1.Мој 3,1-6)
Знамо шта се после десило. Милиони страница су исписани,милион прича је испричано. Ева је погрешила. Била је преварена. Није постила. Све је било допуштено осим тог једног. Питам се шта бих ја урадио на њеном месту? Или Ти?Да ли ми данас падамо на истим искушењима? Шта каже Писмо, какво је било то искушење?
1. Добро за јело,
2. Милина га је гледати,
3. Врло драго ради знања.
У нашем црквенословенском језику имамо реч „чревоугодније“, а то значи угађање утроби, угађање телу. То је практично основни или базични грех. Свако од нас брине о свом телу. Неко на добар а неко на лош начин. Ја на лош. Грозан. Преједање и опијање нас од икона Божијих претвара у смрдљиве вреће. Такво понашање није својствено ни једном другом бићу. На ово можемо надодати многе друге ствари које људи чине како би угодили телу. Међутим, шта год и колико год угађали свом телу на овај погрешан начин ми нисмо задовољни. Као спавање дању. Колико год да спавамо то није то. Са друге стране, према телу ближњег нисмо тако снисходљиви. (Осим ако тим телом не можемо угодити нашем.) Нисмо хитри да нахранимо, оденемо или посетимо неког од ближњих. О старању за творевину која нам је поверена да не говорим. Ствар употребе и злоупотребе…Друго Евино искушење је било практично естетске природе. За ово искушење бисмо могли рећи да је на мало вишем нивоу од првог. Некако је узвишеније. Да, ако би одолели. Али се свело на нешто што је лепо да се поједе. Од тада до данас човек жели лепе ствари за себе. Да их има, да их показује, да их крије, да их једе, да њима задобије нешто друго. Због лепоте се гинуло и убијало, страдало и зло чинило. Идеали су се мењали али је искушење остало до данас. И тешко му одолимо. Боље је рећи не одолимо. Лепота, ако није схваћена на прави начин постаје проклетство и узрок пада. Сетимо се најлепшег анћела! Ствар употребе и злоупотребе…А Евино треће искушење бисмо могли повезати са путем који има неко ко „гради“ каријеру.Шта све ту можемо наћи!? Шта је све човек у стању да уради ради пословног успеха. Ради зараде која ће му омогућити да има оно што му је лепо како би задовољио оно што је временом све мање лепо (тело). Ствар употребе и злоупотребе…Зато ако смо након читања оних пар редака, са самог почетка Светог писма, осудили прамајку Еву схватамо да смо судили себи. Увек је тако… коме год да судимо. Зато смо и позвани не да судимо него да опраштамо. Зашто? Да би и нама било опроштено.Некада давно у једном часопису који се звао Искон читао сам један текст који је говорио на ову тему. Не сећам се ко је био аутор али ми се чини да је отац Ненад Илић из Амстердама имао удела у томе. Аутор је ову нашу немогућност да учинимо отклон од змијске обмане назвао „Евин синдром“ и има га свако од нас. Насупрот „Евином синдрому“ стоји „Адамов комплекс“.
Да видимо шта каже библијски текст даље…Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. (1.Мој 3,7-13)Док нису прекршили заповест = пост нису имали проблем што су голи. Пошто нису одолели искушењу спознали су могућност злоупотребе. Прво тела. Почели су да граде кулу од карата. Шта то значи? Па кад су схватили да су погрешили нису се покајали. Нису престали него су наставили да слажу карте. Ум почне да се мрачи. Прво се покрију иако су до тада били голи. Потом се сакрију зато што су голи. А на питање: Да ниси јео са оног дрвета? Адам не каже јесам него: Жена коју ми Ти створи ми даде те једох! Значи, нисам ја крив него Ти Боже. А Ева каже: Змија ме наговори те једох. Увек је неко други крив. Зар не звучи познато?Колико је времена прошло од стварања света до данас тешко је рећи. А испада да се ништа није променило. Има ли наде? Па нема изван Господа Распетог и Васкрслог. Доказ за то лако можете наћи у сваком календару. И Житија светих су сваком од нас данас доступна на пар кликова. Господ је ради Тебе и ради мене дошао. Уклонио је Херувима са двери Раја и позвао да уђемо. Пост у време пандемије… имамо још једну шансу да одбацимо синдром и излечимо комплекс. Хајде да овај пут будемо мудрији и уместо да време трошимо на завере и свађе по мрежама, овај пут нешто прочитамо. Кренимо од почетка: Свето писмо! Псалтир је у средини. Не мора ни по реду. И да се молимо колико можемо. Бог је многомилостив и дуготрпељив. Ако себе поправимо поправили смо цео један свет. Јединствен и непоновљив… јер какве су ти мисли такав ти је живот.Опростите ми, коленопреклоно вас молим, сваку неправду и увреду!