Данас је Преображење.
Шта то значи?
У нашим храмовима, широм целог света, данас слушамо опис овог догађаја. Тај опис не би требало да вадимо из контекста. Сви догађаји у Светом писму су повезани. Па ако нам је много да сваки дан по мало читамо Свето писмо, онда макар Празником да се почастимо. Може и on line…https://svetosavlje.org/…/novi-zavjet-gospoda-naseg-isu…/4/….
Нпр. целом деветом главом…
И шта ћемо да видимо? ,
Драму!
Трилер!
Христос даје власт апостолима над демонима, световна власт не схвата шта се дешава и пита се ко је Он?!
Јован?
Илија?
Он исцељује болеснике, храни народ са пет хлебова и две рибе… Петар га препознаје као Месију. Он им говори о Царству своме и начину како Га задобити и након тога одлази са тројицом ученика на Тавор.
И збива се Празник.
Христос који је, родивши се, спојио Небо и земљу то поново спаја. Прилази му Мојсије из царства мртвих и Илија који није умро али се настанио на Небу. И преображава се и светлост обасјава све.
А Петар, Јаков и Јован спавају. Замислите! Да, спавају… И како да се човек не изнервира па да су сто пута апостоли!? Да, да…али знајте да срце наше сада гори због новозаветног текста и сваки пут ће да гори ако будемо читали…пажљиво читали.
Само, полако са тим „пресуђивањем“ апостолима… Дан је био дуг…послужили су пет хиљада људи…попели се на гору и попадали од умора. Зар није довољно да их разумемо? Да ли бисмо ми били бољи и јачи? Да ли би заспали после свега тога? Није ни важно. Важно је да не судимо. Да научимо да разумемо, да саучествујемо, ма да оправдамо!
Међутим, мишљења сам да су ученици пали у сан из сасвим другог разлога. То нам Црква открива у тропару данашњег Празника:
Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вечна светлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Светлости, слава Теби!
Господ се преобразио и показао ученицима Славу своју онолико колико су они могли да поднесу.
На црквенословенском језику се то каже дивно каже: јакоже можаху. Уф, сад би требало вратити се у Стари завет, па се попети на Синај па на Хорив и схватити да је овде на Тавору Онај који је донео Закон и Онај о коме су говорили пророци. Човек је исувише слаб да би саучествовао у Божијој сили. Зато су видели колико су видели, колико је требало да виде. И довољно је и њима и нама данас. Таворска светлост нас преображава осветљавајући нам пут у Живот вечни.
Кад су се њих тројица пробудила и видела шта се дешава пожелели су ту и остати али, опет, план нашег спасења је подразумевао да се све испуни што је написано у Закону (Мојсије) и у Пророцима (Илија).
Након вазнесења Христовог ученици су сачекали Силу са висине и кренули да проповедају Јеванђеље по целом свету. Захваљујући њима, овим што су заспали, и оним што нису истерали демона из дечака (ваљда сте прочитали девету главу до краја!?), свима који су се разбежали када су Господа ухватили, ми данас поносно носимо хришћанско име. Ми смо становници Неба овде данас у икони, а сутра у Истини. Без апостола то не би могли.
И шта сад? Па да се потрудимо и преобразимо…макар мало…да читамо целину…да не вадимо из контекста…ни библијски текст ни живот данас у свету…да не судимо „на прву“…да разумемо ближњег…да ухватимо плуг и не осврћемо се назад јер је Живот пред нама…да се преобразимо…за почетак погледајте икону, она довољно лепо говори сама за себе…
Срећан нам Празник!
