Ово је тропар данашњег великог празника, браћо и сестре, који ми заједно на овом светом месту молитвено прослављамо. На данашњи дан у Витанији се десило велико и невиђено чудо. Господ је васкрсао Лазара из гроба.
Опште васкрсење пре страдања Свога потврђујући,
из мртвих подигао јеси Лазара, Христе Боже.
Стога и ми, попут деце знамења победе носећи,
Теби, Победитељу смрти кличемо:
Осана на висинама, благословен који долази
у име Господње!

Десило се то на један обичан начин. Лазар се разболео. Сестре његове, Марта и Марија, шаљу вест Господу Христу, Који је далеко од Јерусалима, од Витаније,“да је болестан онај који му је мио”. Каква похвала! Лазар је био изузетно мио Господу Христу. Љубљаше Господ Лазара и сестре његове Марту и Марију. То је био дом у који је Он тако цесто наврацао, дом у коме је сејао небеско семе Свога Јеванђеља. Јављају Му:“Лазар је болестан”. Спаситељ прима вест, али не жури. Остаје два дана у месту са ученицима Својим. У једном тренутку им се обраћа рецима:“Лазар, нас пријатељ, заспа”. А ученици одговарају:“Господе и Учитељу, ако је заспао, устаће”. Тада Господ рече:“Лазар пријатељ наш, умре. Хајдемо к њему”. И кад су дошли близу Витаније, где је живео Лазар са својим сестрама, Господ застаде. Чуло се да огромна маса света иде за Њим, као сто је то увек било. Никада Спаситељ није ишао сам, него за Њим људи са свих страна. Марта, ојађена сестра, потрчала је Спаситељу, пала пред ноге Његове, и завапила:“Господе, да си Ти био овде, брат мој не би умро”. А Он благо рече:“Брат ће Твој устати. Знам”, рече Марта“устаће о васкрсењу мртвих”. Али Господе, то је тако далеко. Спаситељ рече:“Који верује у мене, ако и умре живеће. И ниједан који живи у овоме свету и верује у мене неће умрети, ти никада неће умрети, вавек. Верујеш ли ово? Да Господе! - рече Марта - верујем”. Тада Марта позва своју сестру Марију,“рече јој да је Исус дошао и зове је”. Марија брзо устаде и пожури за Мартом, а за њом пођоше и сви сродници и пријатељи који су били у кући. И кад она дође Господу,“паде пред ноге Његове, и рече: Господе, да си ти био овде брат мој не би умро. И заплака Господ”, пише у Светом Јеванђељу,“ударише сузе Исусу”. Смрт је тако страшна, смрт је тако ужасна неман, таква страхота за род људски, за човека, да и Богоцовек Христос плаче над бедним човеком, који је роб смрти. Умиривши Своје осећаје Христос пита:“А где сте га сахранили? ” Одведоше га до гроба, и ту му Марта говори:“Господе, већ смрди, четири је дана од како смо га сахранили”. Онда јој Он благо рече:“Не рекох ли ти, ако верујеш, видећес славу Божју? ” Тада упери очи к Небу и помоли се Оцу Свом небесном и рече громким гласом:“Лазаре! Изађи напоље! И устаде мртвац повијен платном”, повезан као што су то били обичаји код Јевреја, и као што је и данас обичај, и Господ нареди да га разреше од свих тих покрова.“И многи повероваше у Господа видевши ово чудо”.
Господ је учинио ово чудо са Лазаром не само њега ради. Као Његов пријатељ, Лазар је само био претходница наша, претеча нас, да би показао да ћемо сви васкрснути из мртвих на једну реч Господа Христа: Устаните! Изђи Лазаре, изађи Петре, Јоване! И сав род људски и сви људи који су живели на овоме свету, на дан Страшнога Суда изаћи ће из својих гробова телом и сјединити се са својим душама. То ће бити Свеопште Васкрсење. Зато данас ви слушасте и чујете дивни тропар о Општем Васкрсењу, који се стално пева и стално бруји. Господ је васкрсао Лазара да би нас уверио и Свеопште Васкрсење, васкрсење и моје и твоје и свачије. То је циљ овог великог чуда и овога великог празника - да ћемо сви васкрснути.
Да, то је темељ хришћанства, то је радост вере Христове, то је сва сила вере Христове, сва мудрост вере Христове. »чујемо и читатамо, стално исповедамо у светом Симболу вере, кад цчтамо Вјерују: »чекам васкрсење мртвих и живот будућега века. То хришћанин ради у овоме свету. »чека васкрсење мртвих и живот у ономе свету. А у овоме свету живи као онај који је васкрсао из мртвих. Живи ради греснога живота свог, да би што боље припремио душу своју и тело своје за онај свет, за васкрсење из мртвих и за Вечни Живот у ономе свету. И ми славећи Јединог Победитеља смрти Господа Христа, и певајући дивни тропар Опсше Васкрсење изражавамо суштину вере насе. Јер вера у васкрсење наше лично, васкрсење свих људи, јесте све и сва у нашој јеванђелској Благовести.
Васкрсењем Лазаревим Христос жели да нас охрабри, да покаже први пример тог васкрсења, и да сваког увери да ће сваки од нас васкрснути на дан Страшнога Суда. Тако је васкрсењем из смрти победа над смрћу постала сасвим природна за нас хришћане. Јер је Господ Победитељ смрти, Тај што је победио смрт и даје нам бесмртност и Живот вечни.
Васкрсли је Господ, браћо и сестре, за људско биће све и сва у свима световима: све најлепше, све најбоље, све најистинитије, све најмилије, све најрадосније, све најбожанственије, све најмудрије, све највечније. Он - сва љубав наша, сва истина наша, сва радост наша, све добро наше, сав живот наш; Вечни живот наш у свима Божанским вечностима и бескрајностима; живот наш у овоме свету који је пун смрти, и данас у овоме свету, у коме је толико много вике и буке против Господа Васкрслог. Много је устаника и непријатеља Христових било у свету. Много их је и данас. Како је то могуће? Јесу ли људи ослепели? Ста то оставља Христос човеку? Шта Он даје човеку? Даје му оно што му нико дати не може. Даје спасење из смрти греховне, даје Вечни Живот, даје Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав. То је оно што хришћане носи кроз овај свет, та радост да је смрт побеђена.
И ми хришћани и данас у овом времену, када Господа Христа Гоне, налазимо се у непобедивој војсци Јединог Победитеља смрти, Господа Христа, носећи заставе победе - а то је вера наша, љубав наша, молитва наша, пост наш, све свете врлине јеванђелске. Све је то наше оружје и наша радост у овоме свету пуном мука и страхота. И када нас гоне и овоме свету, и када нас убијају, ми захваљујемо Господу Христу за победу над смрћу, за радост коју нам је дао победивши смрт ради нас: да ћемо сви ми васкрснути на дан Страшнога Суда, и сваки добити по заслузи: или вечно блазенство или велике муке.
Благо човеку, благо хришћанину који ту веру гаји у свом срцу, њоме живи у овоме свету, да са њом изађе из овога света и уђе у онај свет, да и он живи са васкрслим и дивним пријатељем Христовим Лазаром, и његовим светим сестрама Мартом и Маријом.
О, свети победнице свих смрти, свих грехова, праведни Лазаре, помози нам да и ми побијемо све грехе душе своје - те главне непријатеље, да побијемо све убице душе своје, све дјаволе, и васкрснемо у радост Твоју, радост која никада не престаје, служеци чудесному Господу, Једином Победитељу смрти у свима световима, Исусу Христу.
Њему цаст и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Лазарева субота
Зацало: 39,
Јован (11, 1 - 46)
У време оно бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине. А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отре ноге његове својом косом. Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! Гле онај који ти је мио болестан је. А кад чу Исус, реце: ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божији с ње. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше. А потом рече уценицима: хајдемо опет у Јудеју. Ученици му рекоше: Рави! Сад Јудејци счадијаху да те убију камењем, па опет хоћес да идеш онамо? Исус одговори: није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета; а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему. Ово каза, и потом рече им: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. Онда му рекоше ученици његови: Господе! Ако је заспао, устаће. А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. Тада им Исус каза управо: Лазар умрије. И мило ми је вас ради сто нијесам био онамо да вјерујете; него хајдемо к њему. Онда Тома, који се звасе Близанац, реце ученицима: хајдемо и ми да помремо с њим. А кад дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалиста. И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем. Кад Марта дакле чу да Исус иде, изиђе пред њ, а Марија сједјаше дома. Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си ти био овдеје неби мој брат умро. А и сад знам да сто заистеш у Бога даће ти Бог. Исус јој рече: брат ће твој устати. Марта му рече: знам да ће устати о васкрсенију, у посљедњи дан. А Исус јој рече: ја сам васкрсеније и живот: који верује мене ако и умре живеце. И ниједа који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово? Реце му: да, Господе! Ја вјеровах да си ти Христос син Божји који је требало да дође на свијет. И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те. А она како чу, уста брзо и отиде к њему; јер Исус још не бјеше дошао у село, него бјеше на оном мјесту гдје га срете Марта. А Јудејци онда који бијаху с њим у кући и тјесаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говореци му: Господе! Да си ти био овдје не би умро мој брат. Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођосе с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. И рече: гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! Хајде да видиш. Ударише сузе Исусу. Онда Јудејци говораху: гледај како га љубљаше. А неки од њих рекоше: не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре? А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро. Исус јој рече: не рекох ти да ако вјерујеш видјећес славу Божју? Ужеше дакле камен гдје лежасе мртвац; а Исус подиже очи горе и рече: Оце, хвала ти сто си ме услишио. А ја знадох да ме свагда слушас; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! Изиђи напоље. И изђиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: раздријешите га и пустите нек иде. Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га. А неки од њих отидоше к фарисејима и кажаше им ста учини Исусу.